Пређи на главни садржај
          Talas-Masa kao opijum za pojedince



Postoje filmovi, koji bez obzira na reklamu, odnosno  nepostajanje iste,  budžet ili činjenicu iz koje zemlje dolaze, vremenom nađu put do publike.To su oni, obično nenametljivi filmovi, za koje se neretko kaže da su mali- veliki, i koji samo na osnovu svog kvaliteta, poruke koju nose ili originalnosti dođu do publike za koju su i pravljeni.Jedan od takvih jeste i nemački film Talas iz 2008.godine, rađen po  motivima istinitog događaja.

Radnja Talasa smeštena je u jednu nemačku školu gde se sprovodi socijalni eksperiment , koji treba da pokaže da li je  u današnjoj Nemačkoj moguće uspostaviti autokratsko i totalitarno društvo.Profesor Venger, po opredeljenju anarhista, od svog razreda oformiće grupu i napraviti simulaciju društva totalitarnih karakteristika.Prvobitna zamisao bila je da  da on bude na čelu grupe, odnosno razreda  koji će funkcionisati po vrlo strogim principima totalitarne zajednice, u kojoj će vladati disciplina, poštovanje  vođe, poslušnošt i lojalnost.Nakon samo par dana, situacija će se otrgnuti kontroli i profesor će biti i više nego iznenađen onim sto će ovaj eksperiment pokazati.

Iako samo prvih pola sata deluje kao klasična tinejdžerska drama, Talas je  pre svega ozbiljna studija današnjeg društva i vremena u kojem živimo.Društva, koje uopšte nije daleko od onog za vreme Prvog ili Drugog svetskog rata, iako deklarativno demokratsko i liberalno.Da taj mračni period naše istorije nije prestao i da je samo iskra potrebna da zapali vatru, videćemo baš kroz film Talas.

Takođje,  ovo je i odličan prikaz psihologije mase , kao i pojedinca u okviru iste.Da ta masa kao celina, često nije vođena razumom i argumentima, i da je zarad nekih ideja spremna učiniti sve, dokazaće i ovaj eksperiment.

Isto tako,  videćemo i (ne)moć pojedinca u okviru grupe, kao i njegovo stapanje sa istom.Da je lakše zavesti ceo jedan narod, nego jednog čoveka, kako neko davno reče,  pokazuje slučaj iz ove nemačke škole.

Pored navedenog, kao jedan od motiva  kojim se reditelj  Gansel bavi jeste i identitet. Zavisno od toga da li je izgrađen , odnosno da li  je osoba svesna njega ili ne , on postaje bitan faktor koji upravo određuje ponašenje pojedinca u okviru mase.Iako  stavljen u konkretan geografski kontekst, u ovom slučaju Nemačku, Talas je zapravo univerzalna priča ljudima, onom istinskom u nama i tome  zapravo ko smo i kakvi smo.

Iskoristivši sjajan scenario i ideju, reditelj uspeva da jednu ovako bitnu temu obradi kroz priču o tinejdžerima.Spor i nenamtljiv ,Talas je film koji nas polako osvaja svojom radnjom,  kroz dinamičnu atmosferu, uz pomoć koje nam ni jednog trenutka neće biti dosadno.

Sjajna i ozbiljna, Talas je šokantna, društveno angažovana drama, koja će nas uznemiriti i naterati da se dobro zamislimo.Da li je vreme Hitlera i raznih diktatora prošlo i da li zaista živimo u društvu boljem od nekadašnjih vremena?Jesmo li šta naučili iz istorije i grešaka naših predaka, ili smo zapravo na istom nivou svesti kao i ljudi pre nas,  jedno je od pitanja koje nam postavlja Talas.


Коментари

Популарни постови са овог блога

Zanimljivosti o Apokalipsi danas

Kao što određena dela klasične književnosti treba čitati  u određenom periodu života i sa odrenim predznanjem da bismo ih u potpunosti shvatili i istinski  uživali u njima, tako je i sa gledanjem pojedinih filmskih ostvarenja.Jedno od njih, definitivno je i Apokalipsa danas iz 1979.godine.Ovo delo Kopole gledao sam relativno mlad,u periodu kada se još nisam upoznao sa filmovima velikana kao što su Bergman, Kjubrik,Tarkovski, Felini...Pre nekoliko godina, sasvim slučajno, upratio sam uvodnu scenu ovog filma na nekom od kanala i ostao fasciniran.To je jedan od najboljih uvoda na filmu, a traje skoro pa osam minuta, pomislio sam tad i dobio želju da film pogledam opet.Tražeći ga po  netu, slučajno sam došao do takozvane Reduks, produžene verzije, koja traje nešto manje od tri i po sata i koja je izašla tek dvehiljadeprve godine.Nakon gledanja, bio sam pod jednim od najjačih utisaka koji je neki film ostavio na mene, a pogledao sam ih mnogo.
Rađena po…
Pored mene, dokument današnjeg vremena i portret jedne generacije. 
„Svetlana, gubimo ih, uskoro više nećemo govoriti istim jezikom kao oni.Čitala sam neku kanadsku studiju i kaže da se rečnik srednjoškolca sveo na osamsto  reči, a to je Kanada, razumes?“.
                                                                                                                (iz filma)



Kada govorimo o savremenom srpskom filmu jedno od neizostavnih imena, svakako je Stevan Filipović.Svojim prvim fimom Šejtanov ratnik koji ima elemente fantazije, uneo je nešto novo u srpsku kinematografiju, koja budimo iskreni, nije baš široka i raznolika, bar kada su u pitanju  žanrovi.Upravo on, sa mladim kolegama sa akademije, uspeo je da napravi spoj uslovno rečeno tinejdžerske drame i komedije, sa odličnim specijalnim efektima, koje do tad nismo imali prilike baš često viđati  u srpskim filmovima.Nakon toga, snima Šišanje, kojim potvrđuje svoj rediteljski kvalitet i u kojem vidimo njegovu sklono…
Niotkuda-Osveta kao reakcija na sistem u kojem živimo

Jedan je od najboljih i najpoznatijih nemačkih reditelja, turskog porekla.I pored toga što godinama živi i radi u Nemačkoj, i činjenice da su njegovi filmovi ili nominovani ili najčešće uđu u najjuži izbor za oskara u kategoriji najboljeg stranog filma kao kandidati Nemačke, za njega se može i mora reći da je isto tako, podjednako i turski reditelj.Zašto?Pa vrlo jednostovno, njegovi filmovi uglavnom se bave ili dotiču teme stanovnika Nemačke, turskog porekla, kao i mnogih drugih stvari(a vrlo često problema) vezanih za ovu populaciju.Bavljenje ovom tematikom,  jedan  je od zaštitnih znakova ovog velikog reditelja, koji ga je, ga između ostalog, negde i definisao kao umetnika.
Kao vrlo mlad, u trideset i prvoj godini, osvaja Zlatnog medveda za dramu Glavom kroz zid, za koju se može reći da je i dalje jedan od najprovakativnijih, najboljih i najhrabrijih filmova, poslednjih godina, kada govorimo o evropskoj kinematografiji.Tako…