Пређи на главни садржај
             

           Pored mene, dokument današnjeg vremena i portret jedne generacije. 


  
„Svetlana, gubimo ih, uskoro više nećemo govoriti istim jezikom kao oni.Čitala sam neku kanadsku studiju i kaže da se rečnik srednjoškolca sveo na osamsto  reči, a to je Kanada, razumes?“.

                                                                                                                (iz filma)




Kada govorimo o savremenom srpskom filmu jedno od neizostavnih imena, svakako je Stevan Filipović.Svojim prvim fimom Šejtanov ratnik koji ima elemente fantazije, uneo je nešto novo u srpsku kinematografiju, koja budimo iskreni, nije baš široka i raznolika, bar kada su u pitanju  žanrovi.Upravo on, sa mladim kolegama sa akademije, uspeo je da napravi spoj uslovno rečeno tinejdžerske drame i komedije, sa odličnim specijalnim efektima, koje do tad nismo imali prilike baš često viđati  u srpskim filmovima.Nakon toga, snima Šišanje, kojim potvrđuje svoj rediteljski kvalitet i u kojem vidimo njegovu sklonost ka društveno angažovanim filmovima, kao  i bavljenju problemima sa kojima se susreće društvo u kojem živi. U svom poslednjem filmu Pored mene, ostaje dosledan sebi, u smislu uočavanja problema , prikaza srpskog društva, i stvaranja jedne slike, koja videćemo,  nije nimalo sjajna.

Radnja filma Pored mene smeštena je u beogradsku gimnaziju, u kojoj će igrom slučaja tinejdžeri jednog razreda ostati sami, tokom čitave jedne noći. U toj noći, bez mobilnih telefona i interneta, koji su sastavni deo njihovih života, biće primorani ostati zajedno, razgovarati i suočiti se kako sa samim sobom, tako i jedni sa drugima.Umesto u ekrane svojih omiljenih igračaka, mobilnih telefona, moraće gledati u svoje drugare, a samim tim i komunicirati sa njima.



Kroz priču o jednom sasvim običnom razredu, Filipović zapravo govori o savremenom srpskom društvu.Kroz stavove učenika i njihova ponašanja, videćemo da je srpsko društvo puno podela , netolerancije i predrasuda.Podela na patriote i izdajnike, Zvezdaše i Partizanovce, Četnike i Partizane, Srbe i Hrvate.Mržnja prema drugačijem, onom manjinskom koje se razlikuje od većine u  bilo kom smislu, a naročito politićkom ili seksualnom , i više je nego prisutna.Isto tako, Pored mene je  priča i o obrazovnom sistemu u Srbiji i pojedincima koji u istom žele nešto promeniti.Pojedincima, najčešće mladim, koji su puni elana, energije i volje da rade sa decom, ali jednostavno nemaju podršku ostalih.I upravo oni, često ispadaju crne ovce i predmet ismejavanja.Jednog takvog lika u ovom filmu, odigrala je sjajna Hristina Popović, tumačeći razrednog starešinu ovog beogradskog razreda.

Kao jednu od tema koje se dotiče, Filipović uzima i napredne tehnologije i njihov uticaj na ljude, a naročito mlade.Oni na neki način i „žive“ na raznim društvenim mrežama, blogovima, i imaju potrebu da snimaju sve.Ta potreba za senzacionalizmom u vidu objavljivanja svega i svačega na društvenim mrežama,  kao i potreba za voajerizmom, na neki naćin je, rekao bih, problem generalno vremena u kome živimo, a ne samo srpske omladine.

Pored te društvene angažovanosti kao glavne odlike ovog filma, i stavljanja akcenta na konkretne probleme jednog određenog društva, u ovom slučaju srpskog, Pored mene možemo posmatrati i kao jednu univerzalnu priču lišenu  geografskog i vremenskog konteksta .Priča je to o omladini koja kao i svaka druga iz bilo kog dela sveta, misli da sve zna, i da je ceo svet njihov.Takođe, priča je ovo i o sukobu genaracija kao jednom od onih koji postoji oduvek i koji će postajati uvek.

Pored Hristine Popović, Dragana Mićalovića i Mirjane Karanović, sa kojom je Filipović već sarađivao i to kao koscenarista na glumičinom filmu Dobra Žena, većinu glumačke ekipe ovog filma čine mladi glumci, na čelu sa sjajnim Slavenom Došlom, Nikolom Glišićem, Miliciom Majkić i drugima.U nameri da napravi autentičan portret jedne generacije, Filipović im je dao jedan vid slobode da sami  donekle kreiraju svoje likove, kako bi prikaz te omladine bio što uverljiviji.Fenseri, navijači, hipsteri, rokeri, darkeri, samo su neki od njih.Muzika u filmu, odnosno njena različitost, jedan je od  bitnih faktora koji upravo oslikava i tu mladu generaciju, koja najviše odrasta na turbo folku, kvazi repu, ali i roku.Isto tako, nije slučajno da se film završava upravo pesmom Šal od svile Darka Rundeka, koja negde i govori o umešanosti u tu zaveru strana u kojoj se nalazimo mimo svoje  i pronalasku puta da budemo slobodni i lišeni svih okova koje nam nameću, što je donekle i poruka samog filma.

Treba spomenuti i to da se Filpović jednim delom dotakao i teme homoseksualizma kroz pricu o  dva muškarca i to vrlo mlada, što mora se priznati, nije baš čest slučaj ne samo u srpskoj kinematografiji, nego i ostalim vidovima umetnosti u Srbji.



Hrabar i provokativan, Pored mene je na neki način i glas jedne mlade generacije, oličene u liku reditelja Filipovića, koja ne želi da ćuti i stavlja probleme pod tepih.To je generacija koja se dotiče devedestih, nacionalizma i predrasuda, ali na način da oni ne budu teret i okovi, kako to kod nas često biva.Na kraju, film Pored mene, možemo posmatrati i kao ogledalo srpske omladine, ali i srpskog(u ovom slučaju beogradskog )društva u celini.Film je to o empatiji, ali i nedostatku iste.Bez obzira na to kako se predstavljali, u suštini, svi mi negde imamo duboku poterbu za komunikacijom i potrebu za  nekim ko će biti pored nas, o čemu između ostalom govori i ovaj film.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Zanimljivosti o Apokalipsi danas

Kao što određena dela klasične književnosti treba čitati  u određenom periodu života i sa odrenim predznanjem da bismo ih u potpunosti shvatili i istinski  uživali u njima, tako je i sa gledanjem pojedinih filmskih ostvarenja.Jedno od njih, definitivno je i Apokalipsa danas iz 1979.godine.Ovo delo Kopole gledao sam relativno mlad,u periodu kada se još nisam upoznao sa filmovima velikana kao što su Bergman, Kjubrik,Tarkovski, Felini...Pre nekoliko godina, sasvim slučajno, upratio sam uvodnu scenu ovog filma na nekom od kanala i ostao fasciniran.To je jedan od najboljih uvoda na filmu, a traje skoro pa osam minuta, pomislio sam tad i dobio želju da film pogledam opet.Tražeći ga po  netu, slučajno sam došao do takozvane Reduks, produžene verzije, koja traje nešto manje od tri i po sata i koja je izašla tek dvehiljadeprve godine.Nakon gledanja, bio sam pod jednim od najjačih utisaka koji je neki film ostavio na mene, a pogledao sam ih mnogo.
Rađena po…
Niotkuda-Osveta kao reakcija na sistem u kojem živimo

Jedan je od najboljih i najpoznatijih nemačkih reditelja, turskog porekla.I pored toga što godinama živi i radi u Nemačkoj, i činjenice da su njegovi filmovi ili nominovani ili najčešće uđu u najjuži izbor za oskara u kategoriji najboljeg stranog filma kao kandidati Nemačke, za njega se može i mora reći da je isto tako, podjednako i turski reditelj.Zašto?Pa vrlo jednostovno, njegovi filmovi uglavnom se bave ili dotiču teme stanovnika Nemačke, turskog porekla, kao i mnogih drugih stvari(a vrlo često problema) vezanih za ovu populaciju.Bavljenje ovom tematikom,  jedan  je od zaštitnih znakova ovog velikog reditelja, koji ga je, ga između ostalog, negde i definisao kao umetnika.
Kao vrlo mlad, u trideset i prvoj godini, osvaja Zlatnog medveda za dramu Glavom kroz zid, za koju se može reći da je i dalje jedan od najprovakativnijih, najboljih i najhrabrijih filmova, poslednjih godina, kada govorimo o evropskoj kinematografiji.Tako…