Пређи на главни садржај
               

                       Ljubav-Kada se život postavi na film



On je sinonim za autorski film.Drame u kojima progovora o ne baš veselim temama, njegov su zaštitni znak.Jedan je od onih reditelja prepoznatljivog stila, koji pravi filmove ne baš prijatne za gledanje.Filmovi su to koji provociraju, uznemiraju i podstiču na razmišljanje.Njegovo ime je Mihael Haneke i  jedan je od retkih reditelja koji se može pohvaliti sa dve osvojene Zlatne Palme.Prvi put, ovu prestižnu nagradu osvaja dvehiljade i devete godine za film Bela traka.Samo tri godine nakon toga, Zlatnu palmu po drugi put osvaja za film Ljubav, jedan od najnagradjivanijih  filmova te godine.



Veći deo radnje ovog filma odvija se u stanu, gde pratimo stari bračni par, Žorža i Anu, profesore muzike u penziji.Monotoniju njihovih života poremetiće bolest, odnosno činjenica da se Ani oduzela jedna strana tela.Podnosoći to stoički, kao da je u cvetu mladosti, Žorž će učiniti sve da joj olakša, pomogne i učini situaciju što manje bolnom, u onoj meri u kojoj je to zapravo i moguće.

Ostajući veran svom prepoznatljivom stilu, Haneke uspeva da napravi jedan od najlepših i najiskrenijih filmova na temu braka,  koji smo imali priliku gledati poslednjih nekoliko godina.Braka kakav on zapravo jeste , ali i kakav bi trebao biti.To je ona faza suživota, kada brak postaje više od ljubavi, kada brak postaje prijateljstvo.To je odnos muža i žene koji počiva pre svega na poštovanju i solidarnosti.Onaj vid odnosa u kome tišina  između dvoje ljudi nije  razlog za neprijatnost i kada razumevanje postoji i bez izgovorenih reči.



Takođe, ovo je i film o životu i   prolaznosti  istoga.Kroz priču o bolesti, Ljubav zapravo govori o  umiranju.Haneke nam prikazuje jedan od načina na koji se nosimo sa smrću , pripremajući se za odlazak na večni počinak.Koliko god bolan i težak bio, taj odlazak ipak može biti dostojanstven.Jedan od motiva koji nas pokreće da u tim teškim trenucima budemo dostojanstveni i hrabri, ili se bar trudimo takvima biti, zapravo je ljubav.To je ona istinska, i bezuslovna ljubav, koja postoji i kod junaka ovog filma.Upravo taj odlazak bliskih ljudi i način na koji se nosio sa tim , kao jedno od ličnih iskustava reditelja Hanekea, bio je motiv za snimanje ovog filma.

U ulogama supružnika sjajno su se snašli Žan Luis Trintignat i Emanuela Riva koja je tumačeći lik Ane, dobila nominaciju za Oskara, osvojila Baftu, kao i mnoge druge nagrade.Odličnom glumom i dugogodišnjim glumačkim iskustvom, ovaj dvojac učinio je Ljubav uverljivijim , stvarajući kod gledalaca  osećaj da gledaju život na filmu.



Po ko zna koji put, Haneke uspeva da snimi odličan  film, dokazujući da veliki reditelji postoje još uvek.Jedan je to od onih filmova(kako reče neki  od kritičara) u kome će malo njih uživati, iako će mu se mnogi diviti.Depresivan i mračan(kao i tema o kojoj priča) mnogima će biti težak za gledanje.I pored toga, suštinski, Ljubav odiše optimizmom, veliča ljubav i vraća nam nadu u mnoge stvari.





Коментари

Популарни постови са овог блога

"Porodica": Nova serija o Slobodanu Miloševiću

 Večeras na RTS-u i Superstar TV počinje emitovanje serije "Porodica". Ova serija kroz pet epizoda bavi se posljednjim danima koje je zajedno provela porodica Slobodana Miloševića prije nego što će biti uhapšen. Reditelj i scenarista je Bojan Vuletić, autor sjajne drame "Rekvijem za Gospođu J".  Njegova namjera bila je da kroz ovu seriju upozna mlađe generacije sa vrlo bitnim istorijskim momentom za Srbiju, a to je pad sa vlasti i hapšenje Slobodana Miloševića. U nekoliko navrata Vuletić je naglasio da ovom serijom ne želi ni da glorifikuje niti da osuđuje Miloševića. Pored teme koja je  već privukla pažnju srpske i regionale javnosti treba pomenuti i odličnu glumačku ekipu. U ulozi Miloševića pojavljuje se Boris Isaković, a u ulozi njegove supruge Mirjana Karanović. Tu su jos Milan Marić kao Čedomir Jovanović, Uliks Fehmiu Kao Zoran Dinđić i još mnogi drugi. S obzirom da je do sada snimljeno pregršt filmova koji su se bavili devedesitim godinama, a koje su simbol v

Film Jasmile Žbanić osvojio dvije nominacije za Bafta nagradu

 Poslije Zlatnih globusa i Oskara, Bafta nagrade su jedne od najznačajnijih i najiščekivanijih filmskih nagrada u sezoni. Na neki način, oni su jedna vrsta britanskih Oskara i imaju veliki značaj u svijetu filma. Danas su objavljene nominacije za ovu prestižnu nagradu. Najviše nominacija, njih sedam, osvojio je film "Nomadland" koji je, račanajući dosadašnje nagrade definitivno favorit i za Oskara. Veliki uspjeh, ostvario je i ovogodisnji kandidat Bosne i Hercegovine za nagradu Oskar "Quo, vadis, Aida?" rediteljke Jassmile Žbanić. Naime, film je n ominovan u kategoriji najboljeg reditelja i najboljeg stranog filma. S obzirom da se ne dešava često da filmovi sa ovih naših prostora dobijaju nominacije, ne samo Bafte, nego i nominacije ostalih velikih i priznatijih nagrada, treba reći da je ovo veliki uspjeh, ne samo za bosanskohercegovačku, nego i regionalnu kinematografiju. Ovim nominacijama, Jasmila Žbanić našla se u društvu velikih evropskih i svjetskih reditelja,
    Zanimljivosti o Apokalipsi danas Kao što određena dela klasične književnosti treba čitati  u određenom periodu života i sa odrenim predznanjem da bismo ih u potpunosti shvatili i istinski  uživali u njima, tako je i sa gledanjem pojedinih filmskih ostvarenja.Jedno od njih, definitivno je i Apokalipsa danas iz 1979.godine.Ovo delo Kopole gledao sam relativno mlad,u periodu kada se još nisam upoznao sa filmovima velikana kao što su Bergman, Kjubrik,Tarkovski, Felini...Pre nekoliko godina, sasvim slučajno, upratio sam uvodnu scenu ovog filma na nekom od kanala i ostao fasciniran.To je jedan od najboljih uvoda na filmu, a traje skoro pa osam minuta, pomislio sam tad i dobio želju da film pogledam opet.Tražeći ga po  netu, slučajno sam došao do takozvane Reduks, produžene verzije, koja traje nešto manje od tri i po sata i koja je izašla tek dvehiljadeprve godine.Nakon gledanja, bio sam pod jednim od najjačih utisaka koji je neki film ostavio na mene, a pogledao sam ih mnogo.