Пређи на главни садржај
               

                       Ljubav-Kada se život postavi na film



On je sinonim za autorski film.Drame u kojima progovora o ne baš veselim temama, njegov su zaštitni znak.Jedan je od onih reditelja prepoznatljivog stila, koji pravi filmove ne baš prijatne za gledanje.Filmovi su to koji provociraju, uznemiraju i podstiču na razmišljanje.Njegovo ime je Mihael Haneke i  jedan je od retkih reditelja koji se može pohvaliti sa dve osvojene Zlatne Palme.Prvi put, ovu prestižnu nagradu osvaja dvehiljade i devete godine za film Bela traka.Samo tri godine nakon toga, Zlatnu palmu po drugi put osvaja za film Ljubav, jedan od najnagradjivanijih  filmova te godine.



Veći deo radnje ovog filma odvija se u stanu, gde pratimo stari bračni par, Žorža i Anu, profesore muzike u penziji.Monotoniju njihovih života poremetiće bolest, odnosno činjenica da se Ani oduzela jedna strana tela.Podnosoći to stoički, kao da je u cvetu mladosti, Žorž će učiniti sve da joj olakša, pomogne i učini situaciju što manje bolnom, u onoj meri u kojoj je to zapravo i moguće.

Ostajući veran svom prepoznatljivom stilu, Haneke uspeva da napravi jedan od najlepših i najiskrenijih filmova na temu braka,  koji smo imali priliku gledati poslednjih nekoliko godina.Braka kakav on zapravo jeste , ali i kakav bi trebao biti.To je ona faza suživota, kada brak postaje više od ljubavi, kada brak postaje prijateljstvo.To je odnos muža i žene koji počiva pre svega na poštovanju i solidarnosti.Onaj vid odnosa u kome tišina  između dvoje ljudi nije  razlog za neprijatnost i kada razumevanje postoji i bez izgovorenih reči.



Takođe, ovo je i film o životu i   prolaznosti  istoga.Kroz priču o bolesti, Ljubav zapravo govori o  umiranju.Haneke nam prikazuje jedan od načina na koji se nosimo sa smrću , pripremajući se za odlazak na večni počinak.Koliko god bolan i težak bio, taj odlazak ipak može biti dostojanstven.Jedan od motiva koji nas pokreće da u tim teškim trenucima budemo dostojanstveni i hrabri, ili se bar trudimo takvima biti, zapravo je ljubav.To je ona istinska, i bezuslovna ljubav, koja postoji i kod junaka ovog filma.Upravo taj odlazak bliskih ljudi i način na koji se nosio sa tim , kao jedno od ličnih iskustava reditelja Hanekea, bio je motiv za snimanje ovog filma.

U ulogama supružnika sjajno su se snašli Žan Luis Trintignat i Emanuela Riva koja je tumačeći lik Ane, dobila nominaciju za Oskara, osvojila Baftu, kao i mnoge druge nagrade.Odličnom glumom i dugogodišnjim glumačkim iskustvom, ovaj dvojac učinio je Ljubav uverljivijim , stvarajući kod gledalaca  osećaj da gledaju život na filmu.



Po ko zna koji put, Haneke uspeva da snimi odličan  film, dokazujući da veliki reditelji postoje još uvek.Jedan je to od onih filmova(kako reče neki  od kritičara) u kome će malo njih uživati, iako će mu se mnogi diviti.Depresivan i mračan(kao i tema o kojoj priča) mnogima će biti težak za gledanje.I pored toga, suštinski, Ljubav odiše optimizmom, veliča ljubav i vraća nam nadu u mnoge stvari.





Коментари

Популарни постови са овог блога

Zanimljivosti o Apokalipsi danas

Kao što određena dela klasične književnosti treba čitati  u određenom periodu života i sa odrenim predznanjem da bismo ih u potpunosti shvatili i istinski  uživali u njima, tako je i sa gledanjem pojedinih filmskih ostvarenja.Jedno od njih, definitivno je i Apokalipsa danas iz 1979.godine.Ovo delo Kopole gledao sam relativno mlad,u periodu kada se još nisam upoznao sa filmovima velikana kao što su Bergman, Kjubrik,Tarkovski, Felini...Pre nekoliko godina, sasvim slučajno, upratio sam uvodnu scenu ovog filma na nekom od kanala i ostao fasciniran.To je jedan od najboljih uvoda na filmu, a traje skoro pa osam minuta, pomislio sam tad i dobio želju da film pogledam opet.Tražeći ga po  netu, slučajno sam došao do takozvane Reduks, produžene verzije, koja traje nešto manje od tri i po sata i koja je izašla tek dvehiljadeprve godine.Nakon gledanja, bio sam pod jednim od najjačih utisaka koji je neki film ostavio na mene, a pogledao sam ih mnogo.
Rađena po…
Pored mene, dokument današnjeg vremena i portret jedne generacije. 
„Svetlana, gubimo ih, uskoro više nećemo govoriti istim jezikom kao oni.Čitala sam neku kanadsku studiju i kaže da se rečnik srednjoškolca sveo na osamsto  reči, a to je Kanada, razumes?“.
                                                                                                                (iz filma)



Kada govorimo o savremenom srpskom filmu jedno od neizostavnih imena, svakako je Stevan Filipović.Svojim prvim fimom Šejtanov ratnik koji ima elemente fantazije, uneo je nešto novo u srpsku kinematografiju, koja budimo iskreni, nije baš široka i raznolika, bar kada su u pitanju  žanrovi.Upravo on, sa mladim kolegama sa akademije, uspeo je da napravi spoj uslovno rečeno tinejdžerske drame i komedije, sa odličnim specijalnim efektima, koje do tad nismo imali prilike baš često viđati  u srpskim filmovima.Nakon toga, snima Šišanje, kojim potvrđuje svoj rediteljski kvalitet i u kojem vidimo njegovu sklono…
Niotkuda-Osveta kao reakcija na sistem u kojem živimo

Jedan je od najboljih i najpoznatijih nemačkih reditelja, turskog porekla.I pored toga što godinama živi i radi u Nemačkoj, i činjenice da su njegovi filmovi ili nominovani ili najčešće uđu u najjuži izbor za oskara u kategoriji najboljeg stranog filma kao kandidati Nemačke, za njega se može i mora reći da je isto tako, podjednako i turski reditelj.Zašto?Pa vrlo jednostovno, njegovi filmovi uglavnom se bave ili dotiču teme stanovnika Nemačke, turskog porekla, kao i mnogih drugih stvari(a vrlo često problema) vezanih za ovu populaciju.Bavljenje ovom tematikom,  jedan  je od zaštitnih znakova ovog velikog reditelja, koji ga je, ga između ostalog, negde i definisao kao umetnika.
Kao vrlo mlad, u trideset i prvoj godini, osvaja Zlatnog medveda za dramu Glavom kroz zid, za koju se može reći da je i dalje jedan od najprovakativnijih, najboljih i najhrabrijih filmova, poslednjih godina, kada govorimo o evropskoj kinematografiji.Tako…