Jasna Đuričić nominovana za najbolju evropsku glumicu

           32.Decembar-Čekajući prvi Januar, mnogi od nas nastavljaju živeti u 32.Decembru...

Do pre samo par godina u Republici Srpskoj nažalost, nismo imali prilike gledati neku u potpunosti domaću seriju ili film.Gledajući stanje u regionu, situacija u ovom entitetu, kada govorimo o sedmoj umetnosti i više je nego loša, slobodno možemo reći.

Dve hiljade i devete  godine, banjalučka publika imala je priliku u bioskopima videti, možda i  prvi put jedan u potpunosti domaći, banjalučki proizvod,  bar kada govorimo o filmskoj umetnosti.U pitanju je diplomski rad Saše Hajdukovića, mladog banjalučkog reditelja, koji u ovom slučaju potpisuje i scenario.Sniman u Banja Luci,  sa glumcima iz ovog grada, 32.Decembar iako smešten u konkretno okruženje, baveći se ljudima jednog grada, predstavlja pre svega univerzalnu priču.

Priča je o to o običnim, malim ljudima, njihovim životima i svakodnevnim problemima sa kojima se bore.Čekajući novogodišnju noć, ispunjeni euforijom i adrenalinom, sve nade polažu u taj prvi dan nove , nadolazeće godine, kao simbola nekog novog početka.Ne menjajući suštinski ništa i očekujući da će ulazak u tu novu godinu sam po sebi  doneti neke nove stvari i svetliju budućnost, obično doživljavaju razočarenja upadajući u depresiju.Upravo o tome, izmedju ostalog govori ovaj film.Takodje, isti je i odličan prikaz savremene Banja Luke, njene omladine, medjuljudskih odnosa, mentaliteta , ali i života u njoj.Sve ovo prikazano je iz perspektive nekoliko likova, čije će se sudbine spojiti u novogodišnjoj noći.

Ozbiljna i mračna(kao uostalom i naša svakodnevnica), 32.Decembar jeste vrlo dobra, društveno angažovana drama, kojom Hajduković samo konstatuje ono što vidi i što se dešava oko njega.S obzirom na vrlo skromne finansijske i produkcijske uslove, ovaj banjalučki reditelj ipak uspeva da snimi vrlo kvalitetan film, kojim pokazuje svoj talenat za scenario i režiju, a isti potvrdjuje upravo odličnom serijom Meso, o kojoj sam takodje pisao i koja se završila pre neki dan.

Pored činjece da je podrška od ustanova i institucija zaduženih  za kulturu vrlo slaba, gotovo nepostojeća, kroz ova dva projekta(32.Decembar i Meso) vidimo da Republika Srpska, kao deo Bosne i Hercegovine svakako ima šta ponuditi i pokazati, bez obzira na teške uslove u kojima autori stvaraju.

Na kraju,  u skladu sa jednom od poruka koje  film nosi, treba konstatovati da ne trebamo kao junaci našeg filma čekati i nadati se promenama ne radeći ništa, misleći da će one same od sebe  doći, i da će nastupiti dolaskom nove godine, nego trebamo raditi na tome da do promena dodje.U vezi sa tim, napisao sam ovaj tekst, a vi odvojite vreme, pogledajte  film, i počnite sa promenama, ako za tim uopšte imate potrebe.Sretna Vam nova godina.