Пређи на главни садржај
     Niotkuda-Osveta kao reakcija na sistem u kojem živimo

Jedan je od najboljih i najpoznatijih nemačkih reditelja, turskog porekla.I pored toga što godinama živi i radi u Nemačkoj, i činjenice da su njegovi filmovi ili nominovani ili najčešće uđu u najjuži izbor za oskara u kategoriji najboljeg stranog filma kao kandidati Nemačke, za njega se može i mora reći da je isto tako, podjednako i turski reditelj.Zašto?Pa vrlo jednostovno, njegovi filmovi uglavnom se bave ili dotiču teme stanovnika Nemačke, turskog porekla, kao i mnogih drugih stvari(a vrlo često problema) vezanih za ovu populaciju.Bavljenje ovom tematikom,  jedan  je od zaštitnih znakova ovog velikog reditelja, koji ga je, ga između ostalog, negde i definisao kao umetnika.
Kao vrlo mlad, u trideset i prvoj godini, osvaja Zlatnog medveda za dramu Glavom kroz zid, za koju se može reći da je i dalje jedan od najprovakativnijih, najboljih i najhrabrijih filmova, poslednjih godina, kada govorimo o evropskoj kinematografiji.Takođe, usudio se i snimiti film na temu turskog genocida nad Jermenima, koji iako sasvim korektan, nije prošao zapaženo, kao njegova ostala ostvaranja.Njegovo ime je Fatih Akim, a njegov najnoviji film Niotkuda ili Iz ništavila (u zavisnosti od prevoda) iz 2027.godine, dobitnik je Zlatnog globusa, za najbolji strani film.

Centralni lik  je mlada Katja, koja u jednom bombaškom napadu, gubi supruga i dete.Pritom, treba napomenuti, da je njen suprug Turčin, bivši diler i zatvorenik.Njihov skladan i prilično sretan život, poremetiće iznenada ova tragedija.Prvobitno, policija će posumnjati da je Katjin suprug samo još jedna žrtva mafije, a na kraju će se ispostaviti da su osumnjičeni za ovaj napad, momak i devojka, članovi desničarske i neonacističke organizacije.

Podelivši film u tri dela(porodica, pravda i more)Fatih Akim, i ovoga puta ostaje dosledan sebi u smislu teme, odnosno društvene angažovanosti.Inspirisan sličnim događajem, koji se već desio u Nemačkoj, film je donekle vrlo ličan.Naime, Akim je jednom prilikom rekao, kako ga se ova tema lično tiče, i kako je u bombaškom napadu(koji se stvarno desio, a žrtve su uglavnom Muslimani i Turci), mogao biti upravo on.

Kroz priču o Katji i onome što joj se desilo, Niotkuda govori o današnjoj Nemačkoj, ali i njenom pravosudnom sistemu, predstavljajući kritiku istog.Između ostalog, ovo je priča o gubitku, boli i načinu na koji se nosimo sa tim.Taj bol, u ovom slučaju , biće izvor želje za osvetom i uzimanjem pravde u svoje ruke.Da li je taj čin opravdan i moralan, jedno je od pitanja kojima se bavi Akim, i koji nam ostavlja prostora, da na isto odgovorimo sami.Na neki način, Niotkuda je priča o osveti kao reakciji na društvo u kome živimo, gde se potvrđuje ono pravilo, da kada sistem ne funkcioniše, često nasilje rađa nasilje.

Kao veliki plus ovog ostvarenja i ono što se mora naglasiti, jeste sjajna rola Dajane Kruger u ulozi Katje, koja u Kanu dobija nagradu za najbolju žensku ulogu.Dajana uspeva da odglumi povređenu i slomljenu ženu, koja baš iz te boli, dobija snagu i motiv da otkrije istinu, uzme pravdu u svoje ruke i postane još jača.Uspeva da sjajno dočara lik koji je u borbi  sa sistemom, ali i samim sobom.Lik koji je na ivici života, ni živ ni mrtav.Osobu koja iako skrhana bolom, ima odlučnosti u sebi da nastavi dalje, ali i gomilu dilema sa kojima se susreće.

Kao jedna od uslovno rečeno mana(što je bar meni zasmetalo) ovog filma, jeste utisak koji sam stekao, da ni sam reditelj nije bio siguran u kom pravcu da ide film, da li da to bude drama sa akcentom na  sudski proces ili samo drama o jednoj ličnoj tragediji.Na kraju, dobili smo obe varijante u jednom filmu, koji uopšte nije loš, ali koji je kao  celina,  svakako mogao funkcionisati bolje.

Iako mi lično nije na nivou Glavom kroz zid i nema tu jačinu i brutalnost, za Niotkuda, ipak možemo reći da je to jedna mračna, emotivna, hrabra i vrlo teška drama, koja se bavi temom o kojoj svakako trebamo pričati.Režija, fotografija i gluma, kao sastavni segmenti svakog filma, u ovom slučaju, svakako su za pohvalu.Pun emotivnih i teških scena, Niotkuda sadrži vrlo interesantan kraj, karakterističan za Akima, koji daje prostora za raspravu i koji se sigurno neće svideti svima.Na kraju, možemo reći da Akim i pored toga što je snimio nekoliko sjajnih filmova, ima inspiracije i dalje, da snimi film vredan pažnje.






Коментари

Популарни постови са овог блога

Zanimljivosti o Apokalipsi danas

Kao što određena dela klasične književnosti treba čitati  u određenom periodu života i sa odrenim predznanjem da bismo ih u potpunosti shvatili i istinski  uživali u njima, tako je i sa gledanjem pojedinih filmskih ostvarenja.Jedno od njih, definitivno je i Apokalipsa danas iz 1979.godine.Ovo delo Kopole gledao sam relativno mlad,u periodu kada se još nisam upoznao sa filmovima velikana kao što su Bergman, Kjubrik,Tarkovski, Felini...Pre nekoliko godina, sasvim slučajno, upratio sam uvodnu scenu ovog filma na nekom od kanala i ostao fasciniran.To je jedan od najboljih uvoda na filmu, a traje skoro pa osam minuta, pomislio sam tad i dobio želju da film pogledam opet.Tražeći ga po  netu, slučajno sam došao do takozvane Reduks, produžene verzije, koja traje nešto manje od tri i po sata i koja je izašla tek dvehiljadeprve godine.Nakon gledanja, bio sam pod jednim od najjačih utisaka koji je neki film ostavio na mene, a pogledao sam ih mnogo.
Rađena po…
Pored mene, dokument današnjeg vremena i portret jedne generacije. 
„Svetlana, gubimo ih, uskoro više nećemo govoriti istim jezikom kao oni.Čitala sam neku kanadsku studiju i kaže da se rečnik srednjoškolca sveo na osamsto  reči, a to je Kanada, razumes?“.
                                                                                                                (iz filma)



Kada govorimo o savremenom srpskom filmu jedno od neizostavnih imena, svakako je Stevan Filipović.Svojim prvim fimom Šejtanov ratnik koji ima elemente fantazije, uneo je nešto novo u srpsku kinematografiju, koja budimo iskreni, nije baš široka i raznolika, bar kada su u pitanju  žanrovi.Upravo on, sa mladim kolegama sa akademije, uspeo je da napravi spoj uslovno rečeno tinejdžerske drame i komedije, sa odličnim specijalnim efektima, koje do tad nismo imali prilike baš često viđati  u srpskim filmovima.Nakon toga, snima Šišanje, kojim potvrđuje svoj rediteljski kvalitet i u kojem vidimo njegovu sklono…