Пређи на главни садржај
    Zanimljivosti o Apokalipsi danas

Kao što određena dela klasične književnosti treba čitati  u određenom periodu života i sa odrenim predznanjem da bismo ih u potpunosti shvatili i istinski  uživali u njima, tako je i sa gledanjem pojedinih filmskih ostvarenja.Jedno od njih, definitivno je i Apokalipsa danas iz 1979.godine.Ovo delo Kopole gledao sam relativno mlad,u periodu kada se još nisam upoznao sa filmovima velikana kao što su Bergman, Kjubrik,Tarkovski, Felini...Pre nekoliko godina, sasvim slučajno, upratio sam uvodnu scenu ovog filma na nekom od kanala i ostao fasciniran.To je jedan od najboljih uvoda na filmu, a traje skoro pa osam minuta, pomislio sam tad i dobio želju da film pogledam opet.Tražeći ga po  netu, slučajno sam došao do takozvane Reduks, produžene verzije, koja traje nešto manje od tri i po sata i koja je izašla tek dvehiljadeprve godine.Nakon gledanja, bio sam pod jednim od najjačih utisaka koji je neki film ostavio na mene, a pogledao sam ih mnogo.

Rađena po motivima knjige Srce tame od Dzozefa Konrada, Apokalipsa danas govori o  kapetanu Vilardu koji po kazni dobija zadatak da sa mini posadom, nađe odmetnutog i kontroverznog pukovnika Kurca,  u srcu kambodžanske džungle, koji je lokalnim domorocima i plemenima jedna vrsta vođe.Na tom putu, kroz nepristupačne terene, okružene ratnim dejstvima, upoznaćemo se sa kapetanom Vilardom, njegovom ekipom, ali i svim strahotama koje rat donosi.

„Moj film nije o Vijetnamu.Moj film je Vijetnam.Bili smo u prašumi, bilo nas je previše, imali smo previše novca, imali smo previše opreme i, malo po malo, sišli smo s uma“. (Kopola o filmu)

Iako je pre Apokalipse  danas Kopola bio svetski priznat kako kod publike tako i kritike, i iza sebe imao velike filmove poput Kuma jedan i Kuma dva, kao i Prisluškivanja, slobodno se može reći da je ipak Apokalipsom zadužio svetsku kinematografiju i snimio po mnogim mišljenjima jedan od najvećih filmova ikada.O kvalitetu ovog filma govori i činjenica da je po izboru londonskih kritičara, Apokalipsa proglašena najboljim filmom poslednjih trideset godina,  kao i nagrade koje je osvojio, poput Oskara, Zlatnog globusa, Bafte i Zlatne palme.Isto tako, ono što ovom filmom daje na vrednosti jeste priča oko samog nastajanja kao i procesa snimanja, koji je bio i više nego težak.U dokumentarnom filmu Srce tame, Kopola, njegova žena i mnogi drugi, iznose mnoge činjenice, nepoznate široj publici, a koje se tiču svega onogo što je ovaj veliki reditelj prošao da bi snimio svoj, možda i najveći film.

Samo neke od manje poznatih činjenica o filmu:

-„Moj film nije o Vijetnamu, moj film je Vijetnam“, rekao je Kopola za Apokalipsu.

-Puno pre Kopole  Orson Vels planirao je
snimiti film po knjizi Srce tame.Upravo on  tumačio je lik Kurca na probnim snimanjima.Kasnije se povukao iz projekta i snimio sada već kultnog  Građanina Kejna.

-Veliki reditelj Andrej Tarkovski rekao je za Apokalipsu da mu je delovala užasno.

-Kako bi zadržao autorsku slobodu, ceo film finansirao je sam Kopola, stavivši svoje imanje pod hipoteku.

-Mnoge velike producentske kuće odbile su da snimaju Apokalipsu zbog osetljive teme, kao i kritike same Američke spoljne politike i onoga što su američki vojnici zapravo radili u Vijetnamu , a o čemu se govori u filmu.

-Nakon par nedelja snimanja, Kopola odlučuje da izbriše sve scene sa Harvijem Kajtelom, nakon čega prekida snimanje i ulogu  kapetana Vilarda daje Martinu Šinu.

-Šina  su pre  uvodne scene napili, kako bi se opustio, tako da razbijanje ogledala u toj sceni  nije bilo planirano po scenariju.

-Šin je na snimanju imao srčani udar.

-Svi mogući rokovi za snimanje  kao i budžet samog filma su probijeni,  što je jedan od razloga zbog čega su mediji počeli ismejavati ceo projekat, nazivajući ga Apokalipsa nikad.

-Za vreme snimanja, Filipine(gde se film snimao) je zahvatio tajfun i monsunske kiše i većina setova je uništena . Poginulo je preko dvesta ljudi .

-Mnogi od glumaca za vreme snimanja bili su pod dejstvom spida, trave, alkohola i drugih opijata.

-Marlon Brando, koji tumači lik Kurca, imao je milion dolara po nedelji dana snimanja.Upravo on pravio je najveće probleme Kopoli.Kasnio je na snimanje, došao vidno udebljan, iako je njegov lik u scenariju predviđen kao izuzetno mršav .Zanimljivo je i to da Brando jedini  nije pročitao knjigu po kojoj je rađen film.

-U jednom momentu, filmska ekipa morala je vratiti par helikoptera filipinskoj vladi,( koje je iznajmila za snimanje), kako bi ta vlada ugušila napade pobunjenika,koji su se dešavali nedaleko od same lokacije snimanja.

-Tigar i bik, koga ubijaju u filmu, su  zapravo bili pravi.

-Šesto ljudi, uglavnom lokalnog stanovništva , učestvovalo je u izgradnji hrama, koji u filmu predstavlja dom kapetana Kurca.

-Kopola je za Apokalipsu danas rekao da je dva puta obimniji  i ozbiljniji film u producentskom smislu od oba Kuma zajedno.

-Tokom celog filma Kopola je bio sumnjičav i bojao se da će snimiti pompenzan i pretenciozan film na tako važnu temu.Bio je na ivici nervnog sloma.

-Kopola se često raspravljao sa Brandom oko toga kako film treba završiti  kao i oko teksta koji Brando treba izgovarati.

-Između ostalog, za Apokalipsu  danas, Kopola je rekao da je to u suštini film o prepotentnosti  i bahatosti jedne velike kulture i nacije kao sto je Američka.

-Na Tarantinovoj listi najboljih i omiljenih mu filmova ikada, Apokalipsa danas se nalazi na prvom mestu.

Na kraju, kada gledamo iz današnje perspektive,  nakon toliko godina, možemo reći da je ovo jedan od onih filmova koji protekom vremena postaje sve veći i bolji.Pored sjajne režije, muzike, fotografije, odlične glumačke ekipe i svih tih umetničkih vrednosti koje ovo ostvarenje poseduje, Apokalipsa danas mnogo je važnija iz još dva razloga.Naime, ona je  glas razuma i pobuna protiv rata.Društveno angažovana i hrabra, predstavlja kritiku jedne države , a pre svega politike koja se zasnivala na vođenju ratova.Sa druge strane, Apokalipsa danas  dokaz je kako se za umetnost i ono u šta verujemo valja boriti.Da bi se stvorilo neko umetničko delo lišeno kompromisa,  i delo u koje istinski verujemo, često se mnogo toga mora staviti na kocku.Žrtvujući puno toga i stavljajući na kocku svoje finansije, rediteljsku karijeru i sve ono što je uradio do tada, Kopola ipak uspeva da snimi film koji će pokupiti mnoge nagrade, zaraditi mnogo novca, dobiti odlične kritike i postati kultni.Što se mene tiče, jedan od najvećih filmova ikada.


Коментари

Популарни постови са овог блога

Niotkuda-Osveta kao reakcija na sistem u kojem živimo

Jedan je od najboljih i najpoznatijih nemačkih reditelja, turskog porekla.I pored toga što godinama živi i radi u Nemačkoj, i činjenice da su njegovi filmovi ili nominovani ili najčešće uđu u najjuži izbor za oskara u kategoriji najboljeg stranog filma kao kandidati Nemačke, za njega se može i mora reći da je isto tako, podjednako i turski reditelj.Zašto?Pa vrlo jednostovno, njegovi filmovi uglavnom se bave ili dotiču teme stanovnika Nemačke, turskog porekla, kao i mnogih drugih stvari(a vrlo često problema) vezanih za ovu populaciju.Bavljenje ovom tematikom,  jedan  je od zaštitnih znakova ovog velikog reditelja, koji ga je, ga između ostalog, negde i definisao kao umetnika.
Kao vrlo mlad, u trideset i prvoj godini, osvaja Zlatnog medveda za dramu Glavom kroz zid, za koju se može reći da je i dalje jedan od najprovakativnijih, najboljih i najhrabrijih filmova, poslednjih godina, kada govorimo o evropskoj kinematografiji.Tako…
Talas-Masa kao opijum za pojedince


Postoje filmovi, koji bez obzira na reklamu, odnosno  nepostajanje iste,  budžet ili činjenicu iz koje zemlje dolaze, vremenom nađu put do publike.To su oni, obično nenametljivi filmovi, za koje se neretko kaže da su mali- veliki, i koji samo na osnovu svog kvaliteta, poruke koju nose ili originalnosti dođu do publike za koju su i pravljeni.Jedan od takvih jeste i nemački film Talas iz 2008.godine, rađen po  motivima istinitog događaja.
Radnja Talasa smeštena je u jednu nemačku školu gde se sprovodi socijalni eksperiment , koji treba da pokaže da li je  u današnjoj Nemačkoj moguće uspostaviti autokratsko i totalitarno društvo.Profesor Venger, po opredeljenju anarhista, od svog razreda oformiće grupu i napraviti simulaciju društva totalitarnih karakteristika.Prvobitna zamisao bila je da  da on bude na čelu grupe, odnosno razreda  koji će funkcionisati po vrlo strogim principima totalitarne zajednice, u kojoj će vladati disciplina, poštovanj…